Postoje čudna bića.
Nekada su boravila tu, oko nas, u vazduhu, u vodama, na granama drveća, u travi, na krovovima kuća i u odžacima. Lutala su, obično noću, raskršćima i drvljanicima, skupljala se na bunjištima i gumnima. Dolazila su i sa kraja sveta, iz predela u kojima petlovi ne pevaju, gde se ne zna za glas roga.
Ta bića su bila i dobra i zla. Kako koje! Neka od njih su volela da pomažu ljudima i da im se nađu u nevolji, neka su pravila sitne zlobe, pakosti i neslane šale, a bilo je i onih koja su činila zlo i zbog nečeg se svetila. Svako od njih je imalo neki svoj razlog za dobro, za šalu, pakost, ili zlo, a ljudi su mislili da poznaju te razloge, ma kako čudnovati oni bili.
Danas, kada više nema krovova i odžaka, kada se ni najstariji ne sećaju šta bi to bilo gumno, kada su raskršća načičkana šarenim svetlima koja trepću i staklenim očima što motre neprestano i netremice, a svaki predeo postao kraj sveta, jer nema petlova i njihovog jutarnjeg kukurikanja sunčevom rumenilu, danas su se ta bića povukla, pobegla u planine i šume koje su još preostale. Tamo čekaju svoje poslednje dane, zajedno sa divljim životinjama, drvećem, travama i izvorima i trepere skupa s njima, kao jasike, u strahu od iščeznuća. Klevetana i opanjkavana vekovima, ne mogu ona da kažu ništa u svoju odbranu. Ćute i čekaju bezrazložnu osvetu, nema i preplašena pred razularenom i besvesnom ljudskom svemoći.
Njima, dok su još tu, posvećena je ova knjiga.

Prognana bića – srpska mitologija je knjiga o demonološkom svetu srpske mitologije – o vodenjacima, rusalkama, šumskim majkama, suđenicama, karakondžulama, psoglavima i mnogim drugim – koji ubrzano iščezava iz kolektivnog pamćenja. U izmenjenim civilizacijskim okolnostima ova bića nestaju, kao što nestaju predeli, šume, vode, koje su ova stvorenja nekada štitila. Tako su prognana bića paradigma ugroženog sveta, sveta kome je naneto zlo, kao što to mogu biti i retke životinjske vrste, biljke, malobrojne ljudske zajednice, njihovi jezici, običaji, verovanja i sistemi mišljenja.
Knjigu je napisao Milenko Bodirogić, a ilustrovali su je slikari i ilustratori: Ivica Stevanović, Miloš Vujanović, Petar Meseldžija, Dragan Bibin i Vanja Todorić. Ista grupa, kojoj se priključio i Duško Bjeljac, trenutno radi na trećem tomu koji se zove Buntovnici – srpska mitologija, a posvećen je vampirima i vešticama.